Tekst je objavljen December 22, 2009   

Izvor: Politika.rs

 

Pokloni služe da obraduju one koje volimo, učine ih zadovoljnim i da nas usreće, ali su i dobar način da se ljudi sprijatelje. Mada i jedna rumena jabuka može da sažme lepe želje darodavca u Novoj godini

Pokloni su izraz najtoplijih osećanja, vidljivi dokaz da dajemo deo sebe onima koje volimo, rezultat želje da nekome (a ponekad i sebi!) ulepšamo život. Pokretači su mnogih veselih događanjajer se pokloni često kompletiraju i lepim osmehom i drugim znacima pažnje.

Darovalo se uvek, od kada je sveta i veka, i u raznim prilikama. Rimljani su, recimo, jedni drugima poklanjali zlatne novčiće za uspeh, kolače i med za sreću i sveće kao simbol svetlosti na životnom putu. U hrišćanstvu je prema predanju darivanje počelo kada su tri kralja u Vitlejemu posetili tek rođenog Hrista i poklonili mu zlato, tamjan i smirnu. Smatra se da se novogodišnji i božićni pokloni razmenjuju kao sećanje baš na taj događaj.

Ne moraju biti skupi

Međutim, danas, ni u ovim prilikama mnogi nisu, ili ne mogu da budu, darežljivi. Prema jednom istraživanju, koje je sprovedeno na uzrastu od 10 do 74 godine, ispitanici su odgovarali šta planiraju da poklone svojim najbližima za Novu godinu i Božić, koliko će novaca potrošiti i šta bi oni želeli da dobiju. Više od trećine ispitanih, njih 36 odsto, odgovorilo je da još ne zna šta će pokloniti, dok 14 odsto ne planira ništa! Poklone za svoje najbliže ne planira ni trećina građana starijih od 60 godina.

Po rečima francuskog psihologa Žozefa Mesinžera, osoba koja ne kupuje poklone, ili to čini jako retko, najverovatnije je pod velikim strahom da će sutra izgubiti sve ono što ima danas, a i to mu je jako malo. A može biti da se radi o nekome ko pati od hroničnog osećanja nedostatka, iako mu primanja omogućavaju normalan život.

Poznato je da pokloni ne moraju da budu skupi da bi postigli svoju svrhu, ističe Ljiljana Filipović, psiholog i porodični terapeut. Često skromniji pokloni, ali pažljivije odabrani, ostave bolji utisak od skupog i na brzinu kupljenog. „Papreni” pokloni mogu biti čak i neprijatni, jer se od darivane osobe možda očekuje da na isti način uzvrati. Osim toga, skupocene poklone bi trebalo da razmenjuju samo bliske osobe, jer u suprotnom mogu da budu shvaćeni kao prekoračenje granica, kupovina bliskosti, čak i kao podmićivanje.

– Osoba koja kupuje skup poklon nesrazmeran svojim primanjima uglavnom vodi brigu o tome kako će da zaseni okolinu, a u poklonu sebe posmatra kao u ogledalu. U ovom slučaju poklon je paravan za osobu koja je nezadovoljna sobom i koja pokušava darivanjem da prikrije osećanje manje vrednosti. Ona, zapravo, sopstvene vrednosti obezvređuje, a tuđe glorifikuje. Niskog je samopoštovanja i nedovoljno voli sebe. Ponekad u pozadini skupog poklona stoji i pojačana potreba za pažnjom darivane osobe ili prerušena molba za njenim uvažavanjem – objašnjava naša sagovornica.

Promašeni izbor

Ipak, najgori su promašeni pokloni, jer umesto radosti izazivaju nezadovoljstvo. Novogodišnjim praznicima nisu primereni previše lični pokloni, kao što je recimo donje rublje ili oni koji izazivaju seksualne asocijacije, budući da su Nova godina i Božić porodični praznici. Prema istraživanju koje je sprovedeno u Velikoj Britaniji, od svih ženskih članova familije, tetke daruju najgore poklone, pravi promašaj. Oni ne samo što su najjeftiniji, već su i najnezanimljiviji: čarape, kopije parfema, čak i kompleti kutlača i varjača. Od muških članova porodice, braća daruju sestrama najgore poklone – kao što je recimo USB priključak. Psihološka poruka koju takav poklon nosi je negativna. Kada darujemo poklon koji ne odgovara očekivanjima i ukusima osobe koja ga prima, radi se o jednom obliku zanemarivanja. Primalac taj poklon može doživeti kao „ti me ne interesuješ!”, tvrdi Žozef Mesinžer.

Inače, 33 odsto Engleza spremno je da vrati poklon u prodavnicu ukoliko im se ne dopada, iako se taj gest smatra velikim bezobrazlukom. Da ne bi uvredili svoje babe, tetke i druge rođake, mnogi su prinuđeni da na zidovima drže slike koje su njihovi rođaci kupili u mladosti za svoju dušu.

Za mnoge je problem šta pokloniti, ali nećete pogrešiti ako se opredelite za sitna luksuzna iznenađenja. Izbor poklona za sladokusce je ipak najlakši: oduševiće se flašom dobrog vina, nekim specijalitetom, finim čajevima u metalnim kutijama ili luksuznom čokoladom. Za mnoge je rukom napravljen najveći poklon.

Darivanje dece

Nova godina i Božić imaju poseban značaj za decu jer doprinose negovanju tradicije, osećaju pripadnosti i vlastitog identiteta, kaže Ljiljana Filipović. To je prilika da deca nauče obeležavanje praznika u porodici, a iščekivanje i tajanstvenost poklona doprinose emocionalnom povezivanju svih članova. Darivanjem deca ostvaruju neke od svojih želja, naročito ako ih je roditelj svojom rukom napravio, a uzvraćenim poklonima ujedno stiču prva saznanja o tome šta može da obraduje druge i šta im je važno. Veselje pri otvaranju poklona (crtež ili neki drugi ručni rad) u koje je dete uložilo svoj trud može učiniti praznike još značajnijim.

Treba naglasiti i to, kaže Ljiljana Filipović, da u svim porodicama praznici nisu izvor radosti, već prilika za nove sukobe. To je i razlog što porodični terapeuti analizom prazničnog okupljanja nastoje da otkriju slabosti njenih članova, ali i potencijale za promene.

Šta se može kupiti detetu za Novu godinu ili Božić? Sva deca žele igračke, čokolade i druge slatkiše, a koliko će dobiti zavisi od vaspitanja. Psiholozi nemačke klinike „Wagner-Jauregg” smatraju da je za decu darivanje zapravo način da se pokaže dobrota i ljubav i manje im je značajna vrednost poklona. Nedavno je sprovedeno i istraživanje o božićnim željama na uzorku od 500 dece između šest i 14 godina. Suprotno verovanjima, rezultati pokazuju da deca ne misle samo na sebe i da svako deseto dete želi da roditelj ima siguran posao, porodica zdravlje, kao i završetak ratova i siromaštva u svetu.

Inače, smatraju nemački stručnjaci, decu ne bi trebalo obasipati poklonima jer će, u suprotnom, izgubiti osećaj zahvalnosti. Ukoliko su naviknuti na velike i skupe poklone, neće se radovati kad jednom dobiju nešto što je manje. Naprotiv, biće razočarani jer nisu naučili da se zadovolje malim stvarima.

Ako kupujete poklone deci rođaka i prijatelja, savetuju vaspitači, pokušajte da saznate šta bi dete želelo da dobije, ali konsultujte i roditelje. Tako ćete izbeći da uzalud potrošite novac i da vaš poklon završi u „zapećku” samo zato što ga dete već ima, ili zato što takav poklon za roditelje nije prikladan.

Autorka: Vera Bošković
Preuzeto sa: savremenazena.rs